Veb aplikacija za privatnu kliniku

Realizovati veb baziranu aplikaciju za privatnu kliniku. Aplikaciji može da pristupi samo prijavljeni lekar sa korisničkim imenom i lozinkom. Svaki lekar (korisnik sistema) ima svoje lične pristupne parametre. Aplikacija treba da vodi evidenciju o svim prijava lekara na sistem, kao i o svim neuspelim prijavama na sistem (pogrešno uneta lozinka naloga) ili pogrešno uneto korisničko ime u formularu za prijavu za potrebe informisanja o potencijalnim pokušajima zloupotrebe i neovlašćenog pristupa veb aplikaciji. Kada se korisnik prijavi na aplikaciju, u panelu za uređivanje sadržaja može da doda, izmeni ili sakrije određenu uslugu klinike. Svaka usluga ima naziv, opis, kataloški broj, kategoriju usluge (preventivna intervencija, redovna intervencija, hitna intervencija, analize, pregledi, hirurgija, itd), cenu za pružanje usluge, cenu za pružanje usluge za decu i cenu za pružanje usluge za penzionere. U sistemu lekar ima pristup podacima o pacijentima. Može da evidentiran novog pacijenta ili da menja već unete podatke, kao i da odjavi pacijenta iz spiska pacijenata klinike. Svakom pacijentu se otvara elektronski karton u kojem administrator ima kompletnu istoriju svih pregleda, intervencija, terapije itd. Korisnik (lekar) po završenom pregledu, intervenciji, operaciji u aplikaciju unosi spisak obaljenih usluga iz kataloga uz opis izvršenog pregleda, intervencije ili operacije za svaku pojedinačno. Ovi podaci se evidentiraju u karton, a informacioni sistem na kraju računa automatski cenu na osnovu pruženih usluga, kao na osnovu toga da li je pacijent dete ili penzioner. U kartonu pacijenta se mogu videti sve intervencije i pružene usluge koje su pružane od kako je pacijent upisan u informacioni sistem veb aplikacije. Za svaki zapis u kartonu pacijenta se vidi podatak o tome koji korisnik (lekar) je izvršio unos podataka, kao i koji lekar je eventualno izvršio izmenu. Grafički interfejs veb sajta treba da bude realizovan sa responsive dizajnom.


Tehnička ograničenja
- Aplikacija mora da bude realizovana na Node.js platformi korišćenjem Express biblioteke. Aplikacija mora da bude podeljena u dve nezavisne celine: back-end veb servis (API) i front-end (GUI aplikacija). Sav kôd aplikacije treba da bude organizovan u jednom Git spremištu u okviru korisničkog naloga za ovaj projekat, sa podelom kao u primeru zadatka sa vežbi.
- Baza podataka mora da bude relaciona i treba koristiti MySQL ili MariaDB sistem za upravljanje bazama podataka (RDBMS) i u spremištu back-end dela aplikacije mora da bude dostupan SQL dump strukture baze podataka, eventualno sa inicijalnim podacima, potrebnim za demonstraciju rada projekta.
- Back-end i front-end delovi projekta moraju da budi pisani na TypeScript jeziku, prevedeni TypeScript prevodiocem na adekvatan JavaScript. Back-end deo aplikacije, preveden na JavaScript iz izvornog TypeScript koda se pokreće kao Node.js aplikacija, a front-end deo se statički servira sa rute statičkih resursa back-end dela aplikacije i izvršava se na strani klijenta. Za postupak provere identiteta korisnika koji upućuje zahteve back-end delu aplikacije može da se koristi mehanizam sesija ili JWT (JSON Web Tokena), po slobodnom izboru.
- Sav generisani HTML kôd koji proizvodi front-end deo aplikacije mora da bude 100% validan, tj. da prođe proveru W3C Validatorom (dopuštena su upozorenja - Warning, ali ne i greške - Error). Grafički korisnički interfejs se generiše na strani klijenta (client side rendering), korišćenjem React biblioteke, dok podatke doprema asinhrono iz back-end dela aplikacije (iz API-ja). Nije neophodno baviti se izradom posebnog dizajna grafičkog interfejsa aplikacije, već je moguće koristiti CSS biblioteke kao što je Bootstrap CSS biblioteka. Front-end deo aplikacije treba da bude realizovan tako da se prilagođava različitim veličinama ekrana (responsive design).
- Potrebno je obezbediti proveru podataka koji se od korisnika iz front-end dela upućuju back-end delu aplikacije. Moguća su tri sloja zaštite i to: (1) JavaScript validacija vrednosti na front-end-u; (2) Provera korišćenjem adekvatnih testova ili regularnih izraza na strani servera u back-end-u (moguće je i korišćenjem izričitih šema - Schema za validaciju ili drugim pristupima) i (3) provera na nivou baze podataka korišćenjem okidača nad samim tabelama baze podataka.
- Neophodno je napisati prateću projektnu dokumentaciju o izradi aplikacije koja sadrži (1) model baze podataka sa detaljnim opisom svih tabela, njihovih polja i relacija; (2) dijagram baze podataka; (3) dijagram organizacije delova sistema, gde se vidi veza između baze, back-end, front-end i korisnika sa opisom smera kretanja informacija; (4) popis svih aktivnosti koje su podržane kroz aplikaciju za sve uloge korisnika aplikacije prikazane u obliku Use-Case dijagrama; kao i (5) sve ostale elemente dokumentacije predviđene uputstvom za izradu dokumentacije po ISO standardu.
- Izrada oba dela aplikacije (projekata) i promene kodova datoteka tih projekata moraju da bude praćene korišćenjem alata za verziranje koda Git, a kompletan kôd aplikacije bude dostupan na javnom Git spremištu, npr. na besplatnim GitHub ili Bitbucket servisima, jedno spremište za back-end projekat i jedno za front-end projekat. Ne može ceo projekat da bude otpremljen u samo nekoliko masovnih Git commit-a, već mora da bude pokazano da je projekat realizovan u kontinuitetu, da su korišćene grane (branching), da je bilo paralelnog rada u više grana koje su spojene (merging) sa ili bez konflikata (conflict resolution).

Morate da budete prijavljeni na aplikaciju da biste izvršili rezervaciju. Prijava