Veb aplikacija za restoran brze hrane
Aplikacija treba da omogući registrovanim korisnicima veb sajta sa ulogom administratora da dodaju, menjaju i brišu stavke iz jelovnika razvrstanog po kategorijama. Administratori mogu da uređuju i spisak kategorija. Svaka stavka menija je ilustrovana sa jednom ili više fotografija, a opisana je nazivom, kratkim testom sa navedenim sastojcima, izdvojenim podatkom o masi i energetskoj vrednosti porcije (za tri različite veličine), kao i o ceni za tri različite ponuđene veličine porcije (mala, velika, ekstra velika porcija). Stavka menija ne mora da ima cene za sve tri navedene veličine porcija. Posetioci sajta koji žele da naprave porudžbinu moraju da se registruju. Prilikom registracije unose svoje korisničko ime, željenu lozinku. Korisnik može da doda jednu ili više poštanskih adresa sa brojem telefona na koje može da zahteva isporuku budućih porudžbina. Prilikom kreiranja porudžbine, korisnik bira stavke iz menija, veličinu porcije i broj takvih porcija određene stavke koju dodaje u korpu. Uz konačnu porudžbinu može da doda i posebnu napomenu koja se odnosi na celu porudžbinu. Korisnik može da definiše željeno vreme dostave. Vreme dostave ne može da bude skorije od 45 minuta od trenutka kreiranja narudžbine i ne može da bude dalje od kraja radnog dana kojeg se kreira porudžbina. Administratori portala treba da imaju uvid u izvršene porudžbine i mogu da ih obeleže kao prihvaćene. Dok porudžbina nije prihvaćena, korisnik koji je napravio porudžbinu može da je otkaže ili promeni. Ako je porudžbina prihvaćena, ne može da bude otkazana ili izmenjena. Administrator može da obeleži porudžbinu kao izvršenu na kraju radnog dana, a tek onda korisnik koji je napravio porudžbinu može da je oceni ocenom od 1 do 5. Uz ocenu može da napiše i kratku napomenu. U istoriji porudžbina korisnika se vide sve porudžbine koje su ikada bile napravljene, tako da i administrator, ali i korisnik mogu da imaju uvid u porudžbine. Grafički interfejs treba da bude realizovan sa responsive dizajnom.
Tehnička ograničenja
- Aplikacija mora da bude realizovana na Node.js platformi korišćenjem Express biblioteke. Aplikacija mora da bude podeljena u dve nezavisne celine: back-end veb servis (API) i front-end (GUI aplikacija). Sav kôd aplikacije treba da bude organizovan u jednom Git spremištu u okviru korisničkog naloga za ovaj projekat, sa podelom kao u primeru zadatka sa vežbi.
- Baza podataka mora da bude relaciona i treba koristiti MySQL ili MariaDB sistem za upravljanje bazama podataka (RDBMS) i u spremištu back-end dela aplikacije mora da bude dostupan SQL dump strukture baze podataka, eventualno sa inicijalnim podacima, potrebnim za demonstraciju rada projekta.
- Back-end i front-end delovi projekta moraju da budi pisani na TypeScript jeziku, prevedeni TypeScript prevodiocem na adekvatan JavaScript. Back-end deo aplikacije, preveden na JavaScript iz izvornog TypeScript koda se pokreće kao Node.js aplikacija, a front-end deo se statički servira sa rute statičkih resursa back-end dela aplikacije i izvršava se na strani klijenta. Za postupak provere identiteta korisnika koji upućuje zahteve back-end delu aplikacije može da se koristi mehanizam sesija ili JWT (JSON Web Tokena), po slobodnom izboru.
- Sav generisani HTML kôd koji proizvodi front-end deo aplikacije mora da bude 100% validan, tj. da prođe proveru W3C Validatorom (dopuštena su upozorenja - Warning, ali ne i greške - Error). Grafički korisnički interfejs se generiše na strani klijenta (client side rendering), korišćenjem React biblioteke, dok podatke doprema asinhrono iz back-end dela aplikacije (iz API-ja). Nije neophodno baviti se izradom posebnog dizajna grafičkog interfejsa aplikacije, već je moguće koristiti CSS biblioteke kao što je Bootstrap CSS biblioteka. Front-end deo aplikacije treba da bude realizovan tako da se prilagođava različitim veličinama ekrana (responsive design).
- Potrebno je obezbediti proveru podataka koji se od korisnika iz front-end dela upućuju back-end delu aplikacije. Moguća su tri sloja zaštite i to: (1) JavaScript validacija vrednosti na front-end-u; (2) Provera korišćenjem adekvatnih testova ili regularnih izraza na strani servera u back-end-u (moguće je i korišćenjem izričitih šema - Schema za validaciju ili drugim pristupima) i (3) provera na nivou baze podataka korišćenjem okidača nad samim tabelama baze podataka.
- Neophodno je napisati prateću projektnu dokumentaciju o izradi aplikacije koja sadrži (1) model baze podataka sa detaljnim opisom svih tabela, njihovih polja i relacija; (2) dijagram baze podataka; (3) dijagram organizacije delova sistema, gde se vidi veza između baze, back-end, front-end i korisnika sa opisom smera kretanja informacija; (4) popis svih aktivnosti koje su podržane kroz aplikaciju za sve uloge korisnika aplikacije prikazane u obliku Use-Case dijagrama; kao i (5) sve ostale elemente dokumentacije predviđene uputstvom za izradu dokumentacije po ISO standardu.
- Izrada oba dela aplikacije (projekata) i promene kodova datoteka tih projekata moraju da bude praćene korišćenjem alata za verziranje koda Git, a kompletan kôd aplikacije bude dostupan na javnom Git spremištu, npr. na besplatnim GitHub ili Bitbucket servisima, jedno spremište za back-end projekat i jedno za front-end projekat. Ne može ceo projekat da bude otpremljen u samo nekoliko masovnih Git commit-a, već mora da bude pokazano da je projekat realizovan u kontinuitetu, da su korišćene grane (branching), da je bilo paralelnog rada u više grana koje su spojene (merging) sa ili bez konflikata (conflict resolution).
Ova tema je rezervisana od strane studenata:
- 2019100302 (primarno odabrao/la)