Veb aplikacija za javni uvid u finansije stambene zajednice

Aplikacija omogućava stanarima stambenih zajednica da izvrše uvid u stanje finansija svojih stambenih zajednica. Operater aplikacije je službeno lice koje se prijavljuje sa svojim pristupnim parametrima. Operater može da uređuje spisak stambenih zajednica unosom jedinstvenog zvaničnog registrovanog naziva stambene zajednice, adrese i broja zgrade i mesta/grada. Za svaku stambenu zajednicu, operater može da unese spisak stanova i za svaki stan da generiše PIN od deset cifara. PIN brojevi se dostavljaju stanarima stambenih zajednica na njihove kućne adrese u koverti sa uputstvom za korišćenje aplikacije. Potrebno je napraviti da se iz aplikacije može ištampati šablonsko uputstvo koje sadrži naziv stambene zajednice, broj stana, PIN i uputstvo za korišćenje aplikacije. Štampano uputstvo će operater poslati poštom. Kada se stanar prijavljuje na aplikaciju, unosi pun registrovani naziv stambene zajednice, tačno onako kako je upisan prilikom registracije i kako je napisano na uputstvu koje mu je poslato, svoj broj stana i svoj PIN. Stanar sme da pogrešno unese PIN samo tri puta. Ako pogrešno unese PIN treći put, nalog će mu biti zaključan i moraće da podnese zahtev za ponovno izdavanje PIN koda, koje će izdati operater i poslati mu poštom. Kada se prijavi, može da vidi stanje računa investicionog fonda i računa fonda redovnog održavanja svoje stambene zajednice, kao i listing svojih plaćenih i neplaćenih računa prema stambenoj zajednici koje uređuje operater u ime upravnika. Operater unosi u evidenciju svaki dospeli račun i kada je račun plaćen, unosi u evidenciju iznos koji je plaćen. Račun može da bude preplaćen ili može da bude uplaćeno manje nego što je bilo navedeno na računu. U tom slučaju se vidi prikaz stanja duga prema stambenoj zajednici. Na računima se vide samo delovi računa koji se odnose na investicioni fond i fond redovnog održavanja, bez troškova za čišćenje zgrade i usluge upravnika.


Tehnička ograničenja
- Aplikacija mora da bude realizovana na Node.js platformi korišćenjem Express biblioteke. Aplikacija mora da bude podeljena u dve nezavisne celine: back-end veb servis (API) i front-end (GUI aplikacija). Sav kôd aplikacije treba da bude organizovan u jednom Git spremištu u okviru korisničkog naloga za ovaj projekat, sa podelom kao u primeru zadatka sa vežbi.
- Baza podataka mora da bude relaciona i treba koristiti MySQL ili MariaDB sistem za upravljanje bazama podataka (RDBMS) i u spremištu back-end dela aplikacije mora da bude dostupan SQL dump strukture baze podataka, eventualno sa inicijalnim podacima, potrebnim za demonstraciju rada projekta.
- Back-end i front-end delovi projekta moraju da budi pisani na TypeScript jeziku, prevedeni TypeScript prevodiocem na adekvatan JavaScript. Back-end deo aplikacije, preveden na JavaScript iz izvornog TypeScript koda se pokreće kao Node.js aplikacija, a front-end deo se statički servira sa rute statičkih resursa back-end dela aplikacije i izvršava se na strani klijenta. Za postupak provere identiteta korisnika koji upućuje zahteve back-end delu aplikacije može da se koristi mehanizam sesija ili JWT (JSON Web Tokena), po slobodnom izboru.
- Sav generisani HTML kôd koji proizvodi front-end deo aplikacije mora da bude 100% validan, tj. da prođe proveru W3C Validatorom (dopuštena su upozorenja - Warning, ali ne i greške - Error). Grafički korisnički interfejs se generiše na strani klijenta (client side rendering), korišćenjem React biblioteke, dok podatke doprema asinhrono iz back-end dela aplikacije (iz API-ja). Nije neophodno baviti se izradom posebnog dizajna grafičkog interfejsa aplikacije, već je moguće koristiti CSS biblioteke kao što je Bootstrap CSS biblioteka. Front-end deo aplikacije treba da bude realizovan tako da se prilagođava različitim veličinama ekrana (responsive design).
- Potrebno je obezbediti proveru podataka koji se od korisnika iz front-end dela upućuju back-end delu aplikacije. Moguća su tri sloja zaštite i to: (1) JavaScript validacija vrednosti na front-end-u; (2) Provera korišćenjem adekvatnih testova ili regularnih izraza na strani servera u back-end-u (moguće je i korišćenjem izričitih šema - Schema za validaciju ili drugim pristupima) i (3) provera na nivou baze podataka korišćenjem okidača nad samim tabelama baze podataka.
- Neophodno je napisati prateću projektnu dokumentaciju o izradi aplikacije koja sadrži (1) model baze podataka sa detaljnim opisom svih tabela, njihovih polja i relacija; (2) dijagram baze podataka; (3) dijagram organizacije delova sistema, gde se vidi veza između baze, back-end, front-end i korisnika sa opisom smera kretanja informacija; (4) popis svih aktivnosti koje su podržane kroz aplikaciju za sve uloge korisnika aplikacije prikazane u obliku Use-Case dijagrama; kao i (5) sve ostale elemente dokumentacije predviđene uputstvom za izradu dokumentacije po ISO standardu.
- Izrada oba dela aplikacije (projekata) i promene kodova datoteka tih projekata moraju da bude praćene korišćenjem alata za verziranje koda Git, a kompletan kôd aplikacije bude dostupan na javnom Git spremištu, npr. na besplatnim GitHub ili Bitbucket servisima, jedno spremište za back-end projekat i jedno za front-end projekat. Ne može ceo projekat da bude otpremljen u samo nekoliko masovnih Git commit-a, već mora da bude pokazano da je projekat realizovan u kontinuitetu, da su korišćene grane (branching), da je bilo paralelnog rada u više grana koje su spojene (merging) sa ili bez konflikata (conflict resolution).

Morate da budete prijavljeni na aplikaciju da biste izvršili rezervaciju. Prijava