Veb aplikacija za slanje mejlova
Aplikacija treba da omogući administratoru da se prijavi sa svojim pristupnim parametrima. Administrator može da napravi novi nalog e-pošte za automatizovano slanje elektronske pošte po šablonima. Prilikom definisanja naloga, administrator unosi naziv naloga, adresu e-pošte, korisničko ime naloga (obično isto što i adresa e-pošte), lozinku naloga, server, port i protokol koji se koriste za slanje mejlova pomoću tog naloga. Administrator može da uređuje liste adresa za slanje. Lista sadrži jednog ili više primaoca, koji ima najmanje adresu e-pošte, a može imati upisano ime i prezime. Administrator može da uređuje obrasce za slanje mejlova. Obrazac sadrži naziv obrasca, tekst naslova, obrazac poruke za primaoce bez imena i prezimena i obrazac poruke za primaoce čija imena i prezimena su poznata. Unutar teksta naslova ili obrazaca poruka mogu da se, osim običnog teksta, nađu i mesta prikaza promenljivih podataka. Ova mesta su označena kao {{forename}}, {{surname}}, {{email}}, {{today}}, {{from-email}} itd. i predstavljaju mesto gde će u tekstu biti smešteno ime primaoca, prezime primaoca, njegov mejl, datum u trenutku slanja mejla u ISO formatu i mejl sa kojeg se poruka šalje. Podaci {{forename}} i {{surname}} ne mogu da se nađu u obrascu teksta poruke za primaoce bez poznatog imena i prezimena i aplikacija treba administratoru da skrene pažnju na to prilikom unosa teksta obrasca. Kada administrator napravi obrazac za slanje poruka, on može da pokrene slanje mejla po šablonu korisnicima iz odabrane liste primalaca i da izabere nalog pomoću kojeg se te poruke šalju. Aplikacija treba u pozadini da započne postupak u kojem će za svakog primaoca iz odabrane liste, zavisno od toga da li je za njega poznat podatak o imenu i prezimenu, prema odgovarajućem tekstu obrasca da formira tekst mejla, zamenom svih mesta prikaza promenljivih podataka adekvatnim vrednostima. U svakom trenutku, administrator može da vidi za koliko procenata liste je izvršeno slanje mejlova i po kom od dva obrasca. Za svako izvršeno slanje treba da se prikaže Pi Chart koji je obrazac teksta primenjen, a u izveštaju treba da stoji i koliko je ukupno vremena utrošeno za slanje mejlova iz liste.
Tehnička ograničenja
- Aplikacija mora da bude realizovana na Node.js platformi korišćenjem Express biblioteke. Aplikacija mora da bude podeljena u dve nezavisne celine: back-end veb servis (API) i front-end (GUI aplikacija). Sav kôd aplikacije treba da bude organizovan u jednom Git spremištu u okviru korisničkog naloga za ovaj projekat, sa podelom kao u primeru zadatka sa vežbi.
- Baza podataka mora da bude relaciona i treba koristiti MySQL ili MariaDB sistem za upravljanje bazama podataka (RDBMS) i u spremištu back-end dela aplikacije mora da bude dostupan SQL dump strukture baze podataka, eventualno sa inicijalnim podacima, potrebnim za demonstraciju rada projekta.
- Back-end i front-end delovi projekta moraju da budi pisani na TypeScript jeziku, prevedeni TypeScript prevodiocem na adekvatan JavaScript. Back-end deo aplikacije, preveden na JavaScript iz izvornog TypeScript koda se pokreće kao Node.js aplikacija, a front-end deo se statički servira sa rute statičkih resursa back-end dela aplikacije i izvršava se na strani klijenta. Za postupak provere identiteta korisnika koji upućuje zahteve back-end delu aplikacije može da se koristi mehanizam sesija ili JWT (JSON Web Tokena), po slobodnom izboru.
- Sav generisani HTML kôd koji proizvodi front-end deo aplikacije mora da bude 100% validan, tj. da prođe proveru W3C Validatorom (dopuštena su upozorenja - Warning, ali ne i greške - Error). Grafički korisnički interfejs se generiše na strani klijenta (client side rendering), korišćenjem React biblioteke, dok podatke doprema asinhrono iz back-end dela aplikacije (iz API-ja). Nije neophodno baviti se izradom posebnog dizajna grafičkog interfejsa aplikacije, već je moguće koristiti CSS biblioteke kao što je Bootstrap CSS biblioteka. Front-end deo aplikacije treba da bude realizovan tako da se prilagođava različitim veličinama ekrana (responsive design).
- Potrebno je obezbediti proveru podataka koji se od korisnika iz front-end dela upućuju back-end delu aplikacije. Moguća su tri sloja zaštite i to: (1) JavaScript validacija vrednosti na front-end-u; (2) Provera korišćenjem adekvatnih testova ili regularnih izraza na strani servera u back-end-u (moguće je i korišćenjem izričitih šema - Schema za validaciju ili drugim pristupima) i (3) provera na nivou baze podataka korišćenjem okidača nad samim tabelama baze podataka.
- Neophodno je napisati prateću projektnu dokumentaciju o izradi aplikacije koja sadrži (1) model baze podataka sa detaljnim opisom svih tabela, njihovih polja i relacija; (2) dijagram baze podataka; (3) dijagram organizacije delova sistema, gde se vidi veza između baze, back-end, front-end i korisnika sa opisom smera kretanja informacija; (4) popis svih aktivnosti koje su podržane kroz aplikaciju za sve uloge korisnika aplikacije prikazane u obliku Use-Case dijagrama; kao i (5) sve ostale elemente dokumentacije predviđene uputstvom za izradu dokumentacije po ISO standardu.
- Izrada oba dela aplikacije (projekata) i promene kodova datoteka tih projekata moraju da bude praćene korišćenjem alata za verziranje koda Git, a kompletan kôd aplikacije bude dostupan na javnom Git spremištu, npr. na besplatnim GitHub ili Bitbucket servisima, jedno spremište za back-end projekat i jedno za front-end projekat. Ne može ceo projekat da bude otpremljen u samo nekoliko masovnih Git commit-a, već mora da bude pokazano da je projekat realizovan u kontinuitetu, da su korišćene grane (branching), da je bilo paralelnog rada u više grana koje su spojene (merging) sa ili bez konflikata (conflict resolution).
Morate da budete prijavljeni na aplikaciju da biste izvršili rezervaciju. Prijava
M. Tair, "Teme projektnih zadataka za predmet Praktikum Internet i veb tehnologije", 2016-2025. [Online]. Available at: http://zadatak.singidunum.ac.rs/app/piivt-biranje-tema/ [Accessed: 2025-04-28]