Veb aplikacija za repertoar pozorišta
Aplikacija treba da omogući administratoru da se prijavi sa svojim pristupnim parametrima i da uređuje podatke o repertoaru pozorišta. Administrator može da uređuje spisak pozorišnih dvorana u kojima se igraju predstave, kao i spisak predstava koji se igraju u pozorištu. Svaka dvorana ima svoj naziv, a predstava ima naziv, kratak opis, sliku postera, spisak glumaca, kao i ukupno trajanje predstave u minutima. Administrator mora za svaku predstavu da napravi vezu sa pojedinačnim profilima glumaca. Profile glumaca uređuje tako što unosi ime, prezime, fotografiju i kratku biografiju glumca ili glumice. Prilikom vezivanja glumca za predstavu, treba da unese naziv uloge ili spisak uloga koje tumači u predstavi. Administratoru treba omogućiti da kroz aplikaciju može da pravi plan igranih predstava, tako da može za svaki dan u kalendaru da odabere dvoranu za koju pravi plan predstava i da raspoređuje koje predstave će u pozorištu biti igrane u tim dvoranama. Administrator sam bira početak predstave. Posetioci sajta se ne prijavljuju na aplikaciju, već mogu da pregledaju repertoar pozorišta za tekući dan i za narednih mesec dana od trenutnog dana. Aplikacija treba sama da proveri da li ima promena u detaljima repertoara za prikazani period na svaki minut i ako ima promena, a stranica je i dalje aktivna u Internet pregledaču korisnika, kako bi prikazala sve eventualne promene u repertoaru, treba da osveži prikaz podataka o repertoaru za prikazani period. Posetioci mogu da otvore detalje o predstavama i mogu da vide koje su naredna planirana izvođenja te predstave planirana po datumima i dvoranama. Na stranici prikaza podataka o predstavi, treba prikazati spisak glumaca, tako što će biti prikazana slika, ime i prezime glumca i glumice, kao i naziv uloge ili uloga koje tumači u predstavi. Otvaranjem stranice profila glumca, posetilac može da vidi sve podatke o glumcu ili glumici, kao i spisak predstava u kojima igraju.
Tehnička ograničenja
- Aplikacija mora da bude realizovana na Node.js platformi korišćenjem Express biblioteke. Aplikacija mora da bude podeljena u dve nezavisne celine: back-end veb servis (API) i front-end (GUI aplikacija). Sav kôd aplikacije treba da bude organizovan u jednom Git spremištu u okviru korisničkog naloga za ovaj projekat, sa podelom kao u primeru zadatka sa vežbi.
- Baza podataka mora da bude relaciona i treba koristiti MySQL ili MariaDB sistem za upravljanje bazama podataka (RDBMS) i u spremištu back-end dela aplikacije mora da bude dostupan SQL dump strukture baze podataka, eventualno sa inicijalnim podacima, potrebnim za demonstraciju rada projekta.
- Back-end i front-end delovi projekta moraju da budi pisani na TypeScript jeziku, prevedeni TypeScript prevodiocem na adekvatan JavaScript. Back-end deo aplikacije, preveden na JavaScript iz izvornog TypeScript koda se pokreće kao Node.js aplikacija, a front-end deo se statički servira sa rute statičkih resursa back-end dela aplikacije i izvršava se na strani klijenta. Za postupak provere identiteta korisnika koji upućuje zahteve back-end delu aplikacije može da se koristi mehanizam sesija ili JWT (JSON Web Tokena), po slobodnom izboru.
- Sav generisani HTML kôd koji proizvodi front-end deo aplikacije mora da bude 100% validan, tj. da prođe proveru W3C Validatorom (dopuštena su upozorenja - Warning, ali ne i greške - Error). Grafički korisnički interfejs se generiše na strani klijenta (client side rendering), korišćenjem React biblioteke, dok podatke doprema asinhrono iz back-end dela aplikacije (iz API-ja). Nije neophodno baviti se izradom posebnog dizajna grafičkog interfejsa aplikacije, već je moguće koristiti CSS biblioteke kao što je Bootstrap CSS biblioteka. Front-end deo aplikacije treba da bude realizovan tako da se prilagođava različitim veličinama ekrana (responsive design).
- Potrebno je obezbediti proveru podataka koji se od korisnika iz front-end dela upućuju back-end delu aplikacije. Moguća su tri sloja zaštite i to: (1) JavaScript validacija vrednosti na front-end-u; (2) Provera korišćenjem adekvatnih testova ili regularnih izraza na strani servera u back-end-u (moguće je i korišćenjem izričitih šema - Schema za validaciju ili drugim pristupima) i (3) provera na nivou baze podataka korišćenjem okidača nad samim tabelama baze podataka.
- Neophodno je napisati prateću projektnu dokumentaciju o izradi aplikacije koja sadrži (1) model baze podataka sa detaljnim opisom svih tabela, njihovih polja i relacija; (2) dijagram baze podataka; (3) dijagram organizacije delova sistema, gde se vidi veza između baze, back-end, front-end i korisnika sa opisom smera kretanja informacija; (4) popis svih aktivnosti koje su podržane kroz aplikaciju za sve uloge korisnika aplikacije prikazane u obliku Use-Case dijagrama; kao i (5) sve ostale elemente dokumentacije predviđene uputstvom za izradu dokumentacije po ISO standardu.
- Izrada oba dela aplikacije (projekata) i promene kodova datoteka tih projekata moraju da bude praćene korišćenjem alata za verziranje koda Git, a kompletan kôd aplikacije bude dostupan na javnom Git spremištu, npr. na besplatnim GitHub ili Bitbucket servisima, jedno spremište za back-end projekat i jedno za front-end projekat. Ne može ceo projekat da bude otpremljen u samo nekoliko masovnih Git commit-a, već mora da bude pokazano da je projekat realizovan u kontinuitetu, da su korišćene grane (branching), da je bilo paralelnog rada u više grana koje su spojene (merging) sa ili bez konflikata (conflict resolution).
Ova tema je rezervisana od strane studenata:
- 2020200341 (primarno odabrao/la)